"Srebrni letač“ ( Mickey- Sixpack) : "Glave imate da biste lično njima razmišljali. Nedajte da Vam drugi kroje kapu. Budite fini i lepo vaspitani, osećaj i rezultat su prelepi. Ne budite povodljivi. I zapamtite, pare nisu sve u životu!"
Za koliko toga je internet zaslužan, tu rečenicu smo neki u potpunosti shvatili tek prije nekoliko tjedana kada smo počeli s komentarima na myspacu upućenima grupi Sixpack neočekivajući da ćemo dobiti neke konkretne rečenice od njih, osim možda hvala za req ili nešto u tom stilu.
No,ugodno je iznenađenje bilo kada su naša "dopisivanja" postala sve učestalija pa sam se usudila priupitati jesu li možda voljni odgovoriti na par pitanja mladih novinara u usponu i pjevač Mickey se bez imalo ustručavanja složio.
Misleći da će to biti čisto profesionalni rad, nije se previše očekivalo od našeg "druženja". U Osijek su stigli kako bi nastupili 15.2. u klubu Mini Teatar , a mi smo naravno s nestrpljenjem čekali svirku zbog koje smo svi mi uistinu i došli (čak u tolikom broju da se nakon ponoći više nije puštalo unutra).
Oko 21h već smo nestrpljivo čekali njihov dolazak i upoznavanje s jednim od najkvalitetnijih punk bandova Balkana.Već kad smo se dovoljno smrzli, ugledali smo automobil sa smederevskim tablicama iz kojeg su izlazili veseli dečki, puni energije za svirku koja se sprema. Nismo znali da li bi bilo neumjesno Mickeya odmah dozvati ili ga pronaći unutra, no tek što je izašao iz auta primjetio nas je i prišao nam s osmijehom na licu, izgrleći nas kao da se znamo sto godina. Mi kao "domaćini" uveli smo ih unutra i počastili pivom. Dečki su se odmah na prvi pogled doimali kao vrlo pristupačni što se kroz narednih par sati i pokazalo. Smijeha i zabave nije nedostajalo cijele večeri, uopće ih nismo mogli doživjeti kao zvjezde jer se oni nisu niti najmanje tako ponašali. Bili su nešto poput "superbata iz našega komšiluka".Svirali su punom snagom i koncert je unatoč ne najboljem ozvučenju u teatru bio izvrstan. "Dangubeći" još kojih sat vremena s njima u backstageu bilo je vrijeme za polazak svojim domovima .Teških srca smo se rastali od njih i rekli su nam da smo sada mi na redu da ih posjetimo, pa sve što se može dodati na priču o toj predivnoj večeri jest da jedva čekamo priliku da se opet sretnemo.
Kao što je i obećao Mickey je dao odgovore na pitanja, pa ne želeći vas ostaviti u neznaju, pogledajte što vam Mickey i cijeli Sixpack poručuju! (Odgovori su na ekavici kako se nebi izgubila originalnost)
Panonius: Je li osječka pubilka ispunila vaša očekivanja?
-Pravo pitanje bi trebalo da glasi – da li smatramo da smo mi ispunili očekivanja neprevaziđene, otvorene i muzički potkovane osječke publike...mi se najiskrenije nadamo da jesmo, a sam dolazak u Osijek za nas je uvek velika radost jer to je grad koji je iznedrio nama drage bendove poput Precjednika, Grupe Tvog Života, Gužve...i u kome se zaista oseća onaj najlepši i pravi miris R’n’R-a.
Panonius: Ima li ikakve razlike između naše publike u Hrvatskoj i vaše?Ako da,kakve?
-Ako i postoji razlika, ona se može meriti jedino procentom metil alkohola. Mislim da ovi ’naši’ piju nešto manje od Vas (hahahaha). Šalim se naravno... Six Pack publika je svuda ista (fenomenalna), jedino mi se čini da se mi – Six Pack, usled učestalijih nastupa na našem terenu, nekako više uželimo hrvatske publike i samim tim emocije na koncertima budu naglasenije.
Panonius: Prošlo je godina dana od vašeg posljednjeg koncerta u Osijeku,čime ste se bavili u međuvremenu?
-Neko se oženio (o ne, nije Miki :-)hahaha), neko dobio bebu...bend je leto 07 proveo u studiu i snimio cover album DISCOVER koji izlazi u prodaju u martu.
Panonius: Mi smo dobili dojam da ste popularniji kod nas u Hrvatskoj nego u Srbiji,što vi mislite o tome?Laska li vam to?
-Srbija je jako, jako siromašna zemlja a mediji su debelo zakuvali sa turbo folkom, pa je to naravno donelo i svoju žrtvu: RnR. Na Tv-u gotovo i da nema kvalitetne rock emisije u kome bi bend mogao da se pojavi i mladima makar ponudi pravo izbora. Naravno, mi lično i ovde prolazimo dobro, ali punk rock se nekako bolje neguje u CRO i čini mi se da se mladez lakše odlučuje za kupovinu karte za koncert dobrog benda nego ovde u Srbiji. Ovde mlad čovek uvek biva stavljen pred nemilosrdni izbor: kupiti kartu za gig i nemati novca ni za mineralnu, ili kupiti pivo i slušati svirku kroz prozor kluba. Jako tužno....
Panonius: Vaš zadnji album La Musique je bio vrlo uspiješan,no prošlo je već par godina njegovog izdavanja,imate li u planu nešto novo?Radi li se na novim materijalima?
-Kao što rekoh, DISCOVER, album koji smo snimili iz dosade i za svoju dušu (činilo nam se da je bolje da bilo sta izađe u etar dok ne napišemo dobre nove pesme, nego da po svaku cenu objavimo neki kilav album) se u radnjama pojavljuje krajem marta. Napravili smo 60 posto novog autorskog materijala i planiramo da ga snimamo na jesen. Biće to pravi SP album, logičan potomak MUSIQUE-a.
Panonius: Koji svoj album do sada smatrate najbolje odrađenim i zašto?
-Bez konkurencije to je MUSIQUE i mislim da ne treba objašnjavati zašto. Sama pesma Delfinov let ima težinu koja bi na vagi pobedila sve prethodne albume skupa.
photo
Vesela ekipa u Mini Teatru
Panonius: Zašto Sixpack?
Pod 1 – pesma BLACK FLAG-a. Pod 2 – podseća nas na punkera koji sam pije pivo (six pack) na nekom stepeništu i pod 3 – prva postava SP je zaista bila shestorka!
Panonius: Je li se postava mjenjala kroz godine?
-Neznatno. To je bilo jako davne 98, kada je u bend na mesto basiste došao Djole. To je sve za skoro 13 i po godina.
Panonius: Jesu li to neka prijateljstva od djetinjstva ili ste se upoznali kroz „posao“?
-Six Pack je zapravo ono najbolje što je ostalo od nekada bogate scene našeg maleckog grada. Sastavljen je od članova 4 benda različitih usmerenja i muzičkih pravaca. Naravno, svi smo se međusobno poznavali, poštovali i družili, ali osim ljubavi prema muzici i želji da budemo muzičari, nije postojalo bitnijih dodirnih tačaka što se muzičkog ukusa tiče.U početku smo izgledali kao smo ispali iz cirkuskog kamiona, ali vrlo brzo smo shvatili da je ovo što danas sviramo naš pravi kurs i napornim radom i neodustajanjem uspeli da ubedimo, najpre roditelje a onda i publiku širom Balkana u svoju priču...i eto...evo nas!
Panonius: Je li se vaša glazba mijenjala kroz godine(pratite li „trendove“ u glazbi) ili ste ostali vjerni istoj glazbi?
-Jedino je taj prvi album bio nedorečen i malo ispreturan. Tražili smo se u muzičkim pravcima, a svako je pojedinačno gurao neku svoju ideju i viziju. Najzad, ja sam tad imao samo 19 godina...Kasnije, meni se bar tako čini, sviramo ovo što najbolje umemo, samo sazrevanjem i sa godinama kriterijumi samih članova benda su postali oštriji i iskreno verujem da naše nove pesme sazrevaju zajedno sa sazrevanjem naše publike. Trendovi? Ma ne.. Jedino o čemu vodimo računa je onaj tehnički deo posla – dakle ići u korak sa svetom i svetskim standardima produkcije – koliko je to uopšte na ovim prostorima moguće...
Panonius: Radite li glazbu čisto po vašem ukusu ili ipak imate u mislima ono što publika traži?
-Ko kaže da ga boli uvo za publiku – taj laže! Naravno, ne ispovedaju se nama fanovi na space-u, pa mi onda napravimo od toga pesmu, ali sve ono što sviramo i stvaramo jednostavno mora da prati neki tok i ispoštuje one korene zbog kojih nas je publika onda davno i počela slušati.
Panonius: Što mislite,što publika očekuje od vas kao benda?
-Da nastavimo da pravimo dobre pesme i da ne odstupamo od stavova koje smo do sad zastupali.
Panonius: Kakva vas glazba privatno zanima i ima li to utjecaja na glazbu Sixpacka?
-Slušamo dosta muzike, najviše slične onoj koju i sviramo, ali mislim da smo odavno u godinama i zrelosti gde nema mesta za idole i nekakve bitnije uticaje. Six Pack ima formiran zvuk i fazon i čak ako se ponekad dogodi da flertujemo sa nekim novim stilom, idejom ili trikom – to je zaista podsvesno. Kopiranja nije bilo nikad.
Panonius: Mickey,ti si također pjevač i grupe Čovek bez sluha,je li naporno raditi u dva benda?
-Muzikom se bavim od četvrtog osnovne: muzička škola, teenage bendovi, high school bendovi..Six Pack, Ch.B.S. Očigledno da mi je tako pisano i to je definitivno svrha mog jutarnjeg dizanja iz kreveta. Pisati za i biti u 2 takva benda istovremeno često ume da bude jako naporno (ne umori se telo, ali mozak bogami da), ali sa druge strane to nudi jednu ogromnu satisfakciju. Najzad, mislim da trebam da budem jako ponosan na sebe sto uopšte poznajem sve te divne momke.
Panonius: Što misle dečki iz 6packa o tome?Dovodi li to do nekih nesuglasica?
-Ha, ha! Tu sam te čekao! Ne! To su dva bratska benda. Dovoljno je da pogledas top friends naspace-u jednog, pa drugog benda i biće ti jasno...
Panonius: Smatrate li da se glazba 6packa i ČBS razlikuje?Ako da u kojoj mjeri?
-Pazi, pravac je isti, ali se itekako razlikuje. Pre svega to su različite sviračke ’škole’, a na albumu koji CBS snima u aprilu će to posebno doći do izražaja. Nezgodno mi je da ja odgovaram na to pitanje. Bilo bi super da ovo pitaš nekog kritičara...ako nađes nekog normalnog ha ha..
Panonius: Tko piše pjesme?Sudjeluju li svi u tome,ili postoji netko zadužen za to?
-Ja pišem tekstove i veći deo muzike. Moji ortaci iz benda/bendova imaju puno poverenja u mene i smatraju da ne treba da se mešaš nekome ko svoj posao dobro radi. Naravno, svako na svoj način doprinosi celoj slici inače to ne bi bio taj zvuk, ta pesma i taj bend. Doprinosi čak i drugar koji svrati na probu i donese pivo
Panonius: Pati li vaš privatni život zbog svirki i općenito zbog benda?
-Retko. Nismo mi toliko veliki bend. Odricanja postoje, ali ’pati’ je previše teška reč.
Panonius: Što mislite o vašoj folk estradi?
-Ne mislimo o tome. Za sada nema svrhe ponasati se kao Don Kihot.
Panonius: Osjećate li se kao da vam razne Seke,Indire,Bubamare otimaju kruh iz usta?
-Ne, jer ljudi koji vole Seke i Indire i bez Seka i Indira, pretpostavljam ne bi dolazili na Six Pack koncerte. Slušati Madonu je muzički ukus. Slušati turbo folk – to je već stav, vaspitanje i IQ (nećemo reći kakav i koliki)
Panonius: Što mislite o mjestima za izlazak koje pružaju neki od vaših većih gradova?Ima li dovoljno kvalitetnih mjesta za ljude željne dobre glazbe?
-U Srbiji postoji problem centralizacije i sve ti je u Beogradu. Ostali gradovi, čak i oni od blizu pola miliona stanovnika kao sto je Niš, Novi Sad, Kragujevac...imaju svoj šarm i dušu, ali to se sve svodi na žestok underground još uvek. A Beograd? -Beograd je zaista New York. Šta god poželiš od sadržaja – pronaćićeš.
Panonius: Kada ne biste imali Sixpack,kojim bi se hobijem rado bavili?
-Ne znam za ostale, ali ja bih voleo da imam mali studio u kome bih dobrim, ali dobrim mladim bendovima pravio besplatne demo snimke, pa bi ih posejao kao virus i tako zauvek sa Balkana iskorenio i pregazio turbo folk. Hahaha
Panonius: Vidite li uzore u nekim svjetski popularnim punkrcock bendovima?Ako da,kojima i zašto?
-Kao što rekoh idole nemamo, a ako pričamo o nivou i popularnosti koju bi smo želeli da dostignemo...pa bili bi zadovoljni kada bi smo dostigli nivo koji su u davno vreme SFR Jugoslavije imali Partibrejkersi, Psihomodopop, Kazalište, Disciplina kičme....
Panonius: Biste li za kraj izdvojili neku uzrečicu ili savjet za svoju hrvatsku publiku?
-Glave imate da biste lično njima razmišljali. Nedajte da Vam drugi kroje kapu. Budite fini i lepo vaspitani, osećaj i rezultat su prelepi. Ne budite povodljivi. I zapamtite, pare nisu sve u životu: dešavalo mi se da budem nesrećan sa punim džepom para a isto tako i presrećan sa praznim. I naravno: volite nekog. Jebeš život bez davanja.
Panonius: Hvala na suradnji,željno isčekujemo vaš ponovni dolazak!
-Uvek i hvala tebi,budi i dalje tako lepa i pametna!
Razgovarala: Ana Macan
